недеља, 12. септембар 2010.

♡ Kamakura ♡

I tako mi stajali sat vremena i gledali ciku kako vozi voz za Kamakuru kad u jednom trenutku cika ustao i navukao zavese... Nije lepo od njega, bas smo se zainteresovali kako to upravlja masinerijom. I interesantna im je gestikulacija. Pokusali smo da dokucimo kome on to signalizira i sta to tacno signalizira. Kameru nigde nismo videli, ali on radi ko da ga neko sve vreme snima. :)))



Vreme nas je posluzilo a i dan u nedelji posto nije bilo mnogo turista i covek je mogao da uziva u miru ovog hrama.

Cak sam bila dovoljno opustena da sednem i uradim jedan crtez, koji necu staviti ovde sada. :)


U hladu drveta smo sedeli i kontemplirali i opustali se.

Posle smo otisli na obrokcic. :)


Na putu ka Enoshima ostrvu smo videli i Hase hram. U hramu je ogomna statua Kannon, bodhisattva koja kao boginja milosti. Pozlacena je cini mi se, fotografiju nazalost nemam.


Neko mi je rekao da bi ovo trebalo da bude posveceno nerodjenim bebama.

U jednom delu kompleksa ovog hrama je mali hram sa goooomilom figurica raznoraznih velicina.










Na samom vrhu je najbitniji deo hrama gde je figura Kannon.

Pogleda na more, napokon! Inace ovde, kao i na Enoshima ostrvu stoje svuda upozorenja da se cuvamo ptica, bolje reci pticurina posto su ogromne i kradu hranu turistima. Ima jastrebova i ono sto se na engleskom zove kite, a na nasem nemam pojma kako, al' zato spada u istu porodicu sa jastrebovima i orlovima.



Na izlasku sam slikala ulaznu kapiju - lol.



Ove preslatke pticice sa istrikanim ogrtacima i kapicama su posadjene na Enoshima stanici voza.


Enoshima




Na ostrvu!





Ne znam sta je to u vezi sa ovim ostrvom i mackama. Macke su po celom ostrvu, lenje i debele (bar drugarica tako tvrdi). Htela je i da slika svaku macku koju je videla ali je posle 13. odustala kada je shvatila da verovatno nema poente da ima tries' slika nicijih macaka.

Jastrebovi, sokolovi ili sta god da su, leteli su u velikom broju iznad ostrva. Bilo je lepo gledati ih dok je sunce zalazilo.






Sa svetionika se mogao videti ulaz u Tokijski zaliv (bar se meni tako cinilo), Veliki Buda u Kamakuri, planina Fuji i moooore!


Braca! :D A iza nas planina Fuji. :)



Glavom i bradom licno - Fuji san!

Glumi beskucnika. :)))

U podnozju svetionika smo se pocastili slatkicima.

Macka se premislja sta ce da naruci :) Vrata od baste su bila samo malo odskrinuta i maca je nonsalantno usetala u lokal i stala na sred srede.

Na povratku kuci, samo par minuta posle ove fotografije smo se namaltretirali posteno, jer je bata zaboravio torbu u vozu. Ali svaka cast JR lines, jer su nam torbu locirali u roku od pola sata po nasoj dojavi da je zagubljena u vozu za Tokio. To sto je nama trebalo dugo da stignemo do Tokio stanice i da se snadjemo na istoj je nas problem :D

To be continued...