Крај првог најлепшег семестра!

 И ево једног уноса који сам почела да пишем са намером да се жалим! :) Али нећу одмах на почетку него тамо мало даље када нико не очекује. 

На слици изнад се види моја другарица из класе која је јадна као и сви ми давала све од себе до буквално последњег тренутка пред састанак пред целим одсеком, са свим професорима и студентима са мастера. Не знам како то може да звучи вама али мени је то поприлично смешно с обзиром на то колико је заправо ризично сликати до последнњег тренутка, јер се ако погрешиш нешто у јапанском сликарству грешке не исправљају тако лако и брзо. :) У тренутку када сам фотографисала (илити "узимала фотографију" на мом новосрпском) она је заспала на поду истог момента када је прилегла да слика доњи део слике које се обично сликају у хоризонталном положају због своје водене природе. А сада ме је ово инспирисало да поделим још слика из нашег веселог атељеа. 

 Моја миљеница на слици доле док слика седи на слици. Покупила је најчудније моменте српског језика, тако да када кажем "пишки ми се" она се радује што зна да ми се иде у тоалет! Или на пример не знам како, али покупила је "стоко" однекуд па воли то умилно да ми каже понекад. :) Пре неки дан је рекла "стоко, пусти ме" и све то врло умилно, тако да човек никад не би помислио да се ту ради о не тако лепим изразима једног језика.

А ево и моје сликице која је овде још увек у почетном процесу сликања. Овде се лепо могу видети барице на површини слике па отуд и јесте у хоризонталном положају. У горњем делу слике су полепљени сребрни листићи на које сам се у последње време благо навукла, желим их само на свакој слици! А овде могу и да подсетим да се јапанско сликарство ради на јапанском папиру (папрено скупо), а са минералним пигментима (скупо) и никавом (туткало) се слика. Четкице су посебне такође (читај скупе), па тако да ако желим да се почастим и купим фину четкицу треба да будем спремна да се опростим од 300 до око 600 евра, а наравно може то и скупље. :) У том случају ћу да јој приредим и журку и пожелим добродошлицу у породицу, пошто је гаранција доживотна! ;)

А ево и плаката за нашу изложбу коју смо приредили сад у јулу. Део изложбе је био тематски, где смо сви цртали птице, јер је птица један од чешћих мотива у јапанском сликарству.

Такође смо из музеја успели да позајмимо радове старих студента наше школе не би ли упоредили радове студената од пре сто двадесет година и наше, као и радове чувеног Кобајаши Кокеја који је био један од вештијих сликара ове технике. Узели смо му најгоре радове који су и даље били трипут вештији од наших. :)

Да ли можете да погодите где пише моје име?

 

 Дежурања на изложби су била такав феноменални губитак времена! Мада морам да се похвалим да је дошло око хиљаду и по људи!

 

Особа на слици у средини је лево сметало. Нисам знала шта ћу са собом код куће јер је био почео распуст тог дана а мене је и даље држао адреналин од силних дешавања у школи, па сам дошла мало да заводим ред на дежурствима, безуспешно. ;)

 :

 

Сликање за штампу, које није било тад ал' добро, бар за родитеље који се љуте ако их не извештаваш у дати час! :Р

 

 Слика за маматату.

Нешто ми говори да не треба ово да качим овде, ал' нек иде живот! Мали део наше изложбе, у средини радови мог професора који је цртао све нас његове студенте/обожаватеље.

Оно што ми је много симпатично овде је што другари где год да иду носе блок за цртање са собом и стварно и нацртају по нешто. Типа овде се види како је друг ишао на концерт котоа па је  скицирао сцену. Средина десно је нацртао нашег професора који је цртао мене. А десно је и мене приказао.

Личимо сви!

Најбољи део је био на крају када смо сви добили своје портрете са печатом професоровим. Ако останем гладна у Јапану знам шта је највредније што продати могу, о да! ;)

И напокон само што смо зашли у летњи распуст одржао се и ватромет у мом комшилуку, и то један од познатијих и већих у Токију! Пошто је август месец ватромета у Јапану има их гомилу и право је задовољство ићи на њих је су стварно спектакуларни!

Међутим! Десило се нешто што сада у причи укратко зовем "случај тоалет папир" где ми се малкице згадио јапански начин опхођења према људима, конкретно према странцима. Доживела сам да чујем мени тешке речи дискриминације. Можда мало генерализујем, али нећу више на исти начин да гледам комшије јапанце. Не кажем да је у потпуности лоше искуство јер сам добила добар увид у неке међуљудске односе и како се треба понашати у одрђеним ситуацијама у Јапану. Читава јапанска сага у 24 сата се одвила, а на крају је била сцена где сам морала да се извињавам са све дубоким наклонима пуним кајања и понизности. Иако мислим да то ситуација није захтевала (како то увек иде у јапанским филмовима) тако је морало бити. У сваком случају доживотна траума :)

БУУУУМ!

 

Сутрадан сам све покушала да исправим у себи, тако да сам провела дан са дивним и топлим људима који су ме уверили да су појединци ненормални, а пријатељи су па пријатељи! Шетња по галеријама у Гинзи по вееееома топлом и сунчаном дану, затим присуствовање предавању о никави (о томе у следећем уносу) и посета Мисакине продавнице (претходни унос) су ме дефинитивно рехабилитовали!

Небо за контемплацију са мог балкона!

 

Мјаааау до следећег уноса!

 

Велики поздрав из Токија!

Маријана

Misako's store of wonders - Marukyu-shoten (丸久商店) or: Visiting a friend's store at Nihombashi!

On a hot, very hot summer day I visited Misako's familiy's store! Misako is one very kind and refined Japanese girl whom I've known for a while now and she keeps surprising me with her great personality! 

Her family owns a store at Nihombashi since 1899, where they sell yukatas, kimono accessories, tabi socks, purses, etc.

Being relatively new to this (I wore yukata only once in my life) I went there not really sure what to expect. I was surprised when they took me and one more friend to the floor above the store, where they showed us an impressive collection of patterns(stencils) for dying kimonos and yukatas. They had tens of thousands of patterns wrapped up carefully on the shelves waiting to be used some day.

On the photo is Misako holding a gracious dragonfly pattern!

This pattern shows Japanese chrysanthemum - kiku, in many varieties and forms. As they explained and as I hopefully understood correctly, these patterns are rare because of their excellency in minute drawing, fine cutting and difficult dying! This is a special technique of dying called chusen (注染) and it is used mainly for dying tenugui. 

Nowadays we can see big patterns and most of it is actually printed not dyed.  So dying yukatas and kimonos must be very expensive. Sending it to the craftsman to only cut the already designed pattern is around　14000 yen.

 

Misako and her father showing us the beautiful patterns!

Here is Misako showing us the designs or big sketches as they call it.

Materials used to make the stencils are silk, urushi and washi (Japanese paper) coated with kakishibu (柿渋). Dying technique resembles silk screen printing, because they apply special glue through stencil which later keeps the colour off  from the applied area.
One of the patterns which I quite liked.

Here is how a dyed material looks like.

Admiring the skills of the people who made the patterns, for in their time there were no computers to help them with designing complicated shapes.

 

Me being a silly foreigner.

 

What I have on my face is tenugui, a Japanese towel, with two holes for eyes!

  

In the end Misako's lovely parents gave us gifts to bring back home! I wanted to cry from the shear happiness because the gift was tenugui, and not one - but the whole lot of them! 
And even more important is that these tenugui are very special because stencils used on them were used for dying old kimonos. But since Japanese people got bigger stencils also got bigger, so they can't use the old ones to dye new kimonos. Luckily they used it on tenugui so now I'm a proud owner of these tenugui! ^^

Blue one on the left is a "mountain road covered in snow", second one is also a snow themed one, third shows the minute pattern called "kagome" - a woven-bamboo pattern. Not exactly sure about the two on the right but they are beautiful in their minuteness and simplicity of the design.

These ones are with mistake, but I will keep them preciously nevertheless!

One more time I was amazed by the richness of the Japanese culture! They are a very diligent people with refined taste in art and beauty and when you combine the two you get truly amazing results!

Thanks to Misako and her wonderful family!

April ・ Happy, sad, but mostly sunny！

And the month of April came and many things are starting a new! In Japan it is the start of a new school year! My university also started and we had an entrance ceremony for all first graders, which I happen to be now!

Cherry blossoms are blossoming without a moment to waist! It is all very beautiful and very sad. Quite wonderful for contemplation, which Japanese have been doing for centuries underneath the magical blossoms.
Being in a very special and melancholic mood yesterday I decided to go outside of the city centre, a bit longer train ride to the western Tokyo, to a beautiful park in Tachikawa, which was recommended by my friend! In this first picture is just a tiny, tiny bit of this huge and beautiful park!
昭和記念公園

I haven't been paying attention to monuments nor anything that involved reading, as I said I was in a special mood, so I can't provide you with details what this fountain represents. But I did enjoy what I saw and took photos of it to share it with you!

The park had a big lake where people relaxed rowing boats or were just lazily floating on the surface of the water. Wish I had the courage to venture on my own!

Japanese koi, one of omnipresent themes of Japanese paintings for centuries!

Walking for another ten minutes or so, I passed the pond and came to this huge plane where people were playing all sorts of games, chasing each other, laughing and screaming, sitting on the blue plastic sheets drinking and eating... And at the centre of all that was this big tree, more than a hundred years old tree.

I passed them too, I was heading toward the other end of the park where they have a Japanese garden. Japanese gardens are always a haven of peace, beauty and elegance, a place of balance with man and nature, and that is exactly what I needed!
Along the way I passed over several bridges from where I could see cherry blossoms. I was surprised to see that unlike central Tokyo's sakura which is in full bloom, sakura in Tachikawa was only maybe half way to the full opening of the flower.
Finally entering the realm of the Japanese garden!

There was another pond here, but this one didn't have koi fish in it. It had two houses on the water edge, like two resting places, or places from which one could quietly enjoy the look over pond and beautiful flowers that surrounds it.

On my way back I passed next to the tree this time. I was always attracted to the big old trees! This one could be bigger, but still it felt good being in the centre of the field with no other trees to surround it.

Feels kind of wrong if I don't make at least one close up photo of sakura while in Japan during this time of the year. :)

Beautiful colours!

Ah yes, winds are quite strong here. It was colder than Tokyo, so maybe that is also the reason of the late blooming of sakura.

On a way back to the station I wanted to take a photo of the monorail train passing over this high railway between buildings, but was too cold to wait for the train to come. I see this and think - sasuga Japan. I expect no less from Japan than having trains with no drivers on levels much higher than the ground!

Ah no, wait a min, I got one! :D Brrrm brrrrm, ode voz!

Close to the station, on a level above the ground of course, there was this bench! Didn't check who made it, but looks like Miyazaki himself! ;) Also opeller moves when the wind blows!

Waiting for the special express train that will take me back to bustling Tokyo.

As I said, April is when the school starts. So here are some photos from our entrance ceremony. All undergraduate, master and doctor first year students attended the ceremony. And by the university gates people would line up to take photos in front of that sign on the left pillar which says Entrance Ceremony of Tokyo Geidai.

It was all held in this big concert hall, with all the students dressed in suits. And occasionally we would see a girl dressed over the top. In fact, there was this one girl who just came from the ball from a neighbouring kingdom! She had the most elaborate princess dress with tiara on her head. We thought she'd be out on the stage, but nooo, she sat in the audience the whole time.... Funny girl. Me and my fellow-students.

On the stage there was our dean who held a very inspiring speech, though I couldn't really listen to what he was saying because I was too busy admiring the gargantuan organ in the back, which was more like the front from the sheer size of the thing!

After the ceremony we took a stroll down to Ueno to treat ourselves with some sweets. Ueno park was full! It is one the the popular hanami spots. People come there to watch cherry blossoms.

Ueno park at the start of the hanami season.

Sakura close to the Taito ward office.

My favorite tree in front of a gate of Tokyo National Museum. It's not an entrance gate, it's just a gate without its usual function. It's more like a gate to another realm.

Because when they open the gate - time stops for me. :)

Farewell until the next time!

Marijana