недеља, 22. јун 2014.

Поново ради биоскоп!




Прво да се извиним мом драгом другу Хајдуку, кога сам изневерила када сам престала да пишем овај блог. ;)
Нисам заправо никад с намером престала, већ сам била преокупирана са месечним писањем чланка за Глас Амбасаде Јапана.

Е сада, да видимо где смо оно стали. Последњи уноси су били везани за почетак мојих мастер студија и дивну атмосферу из моје класе. У међувремену сам дипломирала и уписала докторске, и то је све било као у неком магновењу. Пар месеци је прошло као у једном даху. Количина рада, треме, сумњи и надања је била толико густо концентрисана да се све одразило на моје здравље. Три упале ува и четири прехладе у року од пола године говори за себе :)
Уместо речи прилажем слике, последњих годину и нешто дана мојих штреберскх и других авантура. Постављам последњих годину и по дана мојих доживљаја по реду од најсатиријих слика ка најновијим.

Прошле године (чини ми се) поклонила сам нашој амбасади у Токију моју слику Манасије.

Ту ја поносно стојим испред ње ;)

У марту 2013. сам кренула са мојим јапанцима и сликама за Београд да правимо изложбу Јапанског сликарства. Слике су биле огромне и са њима смо опуштено ушетали авион... са 300 еврића мање у џепу разуме се.

Ја и моји јапанчићи се гурамо у колима док се возикамо Београдом.

Испред Галерије ФЛУ где смо и држали изложбу.

Код Маглича на Ибру! Било је ветровито, смрзли се ко прави :)

Кратка посета Новоме Саду, псето се распаметило као и наши јапански гости.

Ја и мој бата. Мој бата је постео фризер у међувремену и све је бољи из дана у дан!

Ова слика ми је једна од симпатичнијих. Потпуно незамислив скуп људи. :)

Моменти гушта уз домаћу раки`ицу

 Неке слике које сам прошле године радила, све су рађене у техници јапанског сликарства са минералним пигментима на јапанском папиру Тосамаши.

Ова је у поседу Мише Чабана :)



На отварање изложбе незванично је дошао и тада новопечени амбасадор Јапана у Беораду. Фотографија је дело младог фотографа Милице Николић!

А да, добила сам и захвалницу од амбасаде за ону слику што сам им поклонила.

Ја седим и зевам на једној од једној изложби мојих.

На изложби у Харађукуу.

Да се зна да имамо и изложбу цртежа, коју редовно сваке године правимо и сваке године радимо другу тему. На њој учествују мастер студенти па на више све до професора.

Прошле године сам и први пут сама обукло моју јукату. Све то захваљујући Саито породици која обожава да ме тетоши. Дивни су заиста, и у знак захвалности, а и из моје жеље, сваког лета ћу поносно да шетам улицама Токија ко јапанка. То је заправо једини пут када ми јапански и мушкарци и жене добацују. :)))

Саито Мисако и ја

Саито породица ме водила на дводневни пут ван Токија и било је потпуно незаборавно!

Прошле године сам видела и најлепши поглед кроз прозор једног тоалета :)

Овај зврк се такође умувао у мој живот и закомпликовао све. :)

Пао је и један пут са школом у природу. То је било отприлике овако: дошли смо тамо и рекли нам "Децо, ово вам је Оку Нико, има медведа па се чувајте, имате три сата форе да нешто нацртате па да се сви састанемо опет овде". И тако је и било, само без медведа. :)

По други пут била у Дизниленду, тачније у - Дизнисију (Disney Sea)

Први пут присуствовала јапанској свадби! И то традиционалној!

Била болесна и лежала пар пута.

Почела рад на дипломском раду, јендој слици преголемој. Процес је трајао три месеца.

Имала прилике да двапут посетим Кјото и Нару, и усликам селфи са јеленом!

Дефинитивно једна од најфасцинатнијих екскурзија икад.

Видела најстарију будистичку скулптуру у Јапану!
Дала да се угради мој цреп у један огроман храм који се зида у центру Наре и који ће бити вероватно феноменалан за пар стотина година.

Имала моменте у атељеу. Већ дубоко улазим у финиш мастер студија.

ГОТОВА СЛИКААААААА

Под дневним светлом

У музеју ;)

Већ смо ушли у 2014. годину,  и ето мене у Србији! У Јапану сам већ стигла да дипломирам и положим пријемни за докторске студије и тиме продужим свој боравак на још три године!

Овог пита сам имала времена више за породицу и мали круг пријатеља, јер су претходна два враћања у Србију прошла изузетно трауматично, без момента предаха.

Тататататата

Смиииииииии :*

Кекекекеке

Дводневна посета Риму! Феноменалан провод и културни шок! Нико око мене није причао три језика која разумем!

Повратак у Јапан и рад у новом и већем атељеу!

Нова сјајна екипа пуна енергије креће у нове победе!
Ајеееее

Пошто се ово писаније овде спроводи у пола пет ујутро, дубоко сам уверена да има много граматичких и правописних грешака! Пишем опет ускоро! Видимо се људи! 

Маријана

четвртак, 02. август 2012.

Крај првог најлепшег семестра!

 И ево једног уноса који сам почела да пишем са намером да се жалим! :) Али нећу одмах на почетку него тамо мало даље када нико не очекује. 
На слици изнад се види моја другарица из класе која је јадна као и сви ми давала све од себе до буквално последњег тренутка пред састанак пред целим одсеком, са свим професорима и студентима са мастера. Не знам како то може да звучи вама али мени је то поприлично смешно с обзиром на то колико је заправо ризично сликати до последнњег тренутка, јер се ако погрешиш нешто у јапанском сликарству грешке не исправљају тако лако и брзо. :) У тренутку када сам фотографисала (илити "узимала фотографију" на мом новосрпском) она је заспала на поду истог момента када је прилегла да слика доњи део слике које се обично сликају у хоризонталном положају због своје водене природе. А сада ме је ово инспирисало да поделим још слика из нашег веселог атељеа. 
 Моја миљеница на слици доле док слика седи на слици. Покупила је најчудније моменте српског језика, тако да када кажем "пишки ми се" она се радује што зна да ми се иде у тоалет! Или на пример не знам како, али покупила је "стоко" однекуд па воли то умилно да ми каже понекад. :) Пре неки дан је рекла "стоко, пусти ме" и све то врло умилно, тако да човек никад не би помислио да се ту ради о не тако лепим изразима једног језика.

А ево и моје сликице која је овде још увек у почетном процесу сликања. Овде се лепо могу видети барице на површини слике па отуд и јесте у хоризонталном положају. У горњем делу слике су полепљени сребрни листићи на које сам се у последње време благо навукла, желим их само на свакој слици! А овде могу и да подсетим да се јапанско сликарство ради на јапанском папиру (папрено скупо), а са минералним пигментима (скупо) и никавом (туткало) се слика. Четкице су посебне такође (читај скупе), па тако да ако желим да се почастим и купим фину четкицу треба да будем спремна да се опростим од 300 до око 600 евра, а наравно може то и скупље. :) У том случају ћу да јој приредим и журку и пожелим добродошлицу у породицу, пошто је гаранција доживотна! ;)

А ево и плаката за нашу изложбу коју смо приредили сад у јулу. Део изложбе је био тематски, где смо сви цртали птице, јер је птица један од чешћих мотива у јапанском сликарству.
Такође смо из музеја успели да позајмимо радове старих студента наше школе не би ли упоредили радове студената од пре сто двадесет година и наше, као и радове чувеног Кобајаши Кокеја који је био један од вештијих сликара ове технике. Узели смо му најгоре радове који су и даље били трипут вештији од наших. :)
Да ли можете да погодите где пише моје име?
 Дежурања на изложби су била такав феноменални губитак времена! Мада морам да се похвалим да је дошло око хиљаду и по људи!
 
Особа на слици у средини је лево сметало. Нисам знала шта ћу са собом код куће јер је био почео распуст тог дана а мене је и даље држао адреналин од силних дешавања у школи, па сам дошла мало да заводим ред на дежурствима, безуспешно. ;)
 
Сликање за штампу, које није било тад ал' добро, бар за родитеље који се љуте ако их не извештаваш у дати час! :Р

 Слика за маматату.

Нешто ми говори да не треба ово да качим овде, ал' нек иде живот! Мали део наше изложбе, у средини радови мог професора који је цртао све нас његове студенте/обожаватеље.

Оно што ми је много симпатично овде је што другари где год да иду носе блок за цртање са собом и стварно и нацртају по нешто. Типа овде се види како је друг ишао на концерт котоа па је  скицирао сцену. Средина десно је нацртао нашег професора који је цртао мене. А десно је и мене приказао.

Личимо сви!

Најбољи део је био на крају када смо сви добили своје портрете са печатом професоровим. Ако останем гладна у Јапану знам шта је највредније што продати могу, о да! ;)

И напокон само што смо зашли у летњи распуст одржао се и ватромет у мом комшилуку, и то један од познатијих и већих у Токију! Пошто је август месец ватромета у Јапану има их гомилу и право је задовољство ићи на њих је су стварно спектакуларни!

Међутим! Десило се нешто што сада у причи укратко зовем "случај тоалет папир" где ми се малкице згадио јапански начин опхођења према људима, конкретно према странцима. Доживела сам да чујем мени тешке речи дискриминације. Можда мало генерализујем, али нећу више на исти начин да гледам комшије јапанце. Не кажем да је у потпуности лоше искуство јер сам добила добар увид у неке међуљудске односе и како се треба понашати у одрђеним ситуацијама у Јапану. Читава јапанска сага у 24 сата се одвила, а на крају је била сцена где сам морала да се извињавам са све дубоким наклонима пуним кајања и понизности. Иако мислим да то ситуација није захтевала (како то увек иде у јапанским филмовима) тако је морало бити. У сваком случају доживотна траума :)

БУУУУМ!

Сутрадан сам све покушала да исправим у себи, тако да сам провела дан са дивним и топлим људима који су ме уверили да су појединци ненормални, а пријатељи су па пријатељи! Шетња по галеријама у Гинзи по вееееома топлом и сунчаном дану, затим присуствовање предавању о никави (о томе у следећем уносу) и посета Мисакине продавнице (претходни унос) су ме дефинитивно рехабилитовали!

Небо за контемплацију са мог балкона!

Мјаааау до следећег уноса!
 

Велики поздрав из Токија!
Маријана