недеља, 22. јун 2014.

Поново ради биоскоп!




Прво да се извиним мом драгом другу Хајдуку, кога сам изневерила када сам престала да пишем овај блог. ;)
Нисам заправо никад с намером престала, већ сам била преокупирана са месечним писањем чланка за Глас Амбасаде Јапана.

Е сада, да видимо где смо оно стали. Последњи уноси су били везани за почетак мојих мастер студија и дивну атмосферу из моје класе. У међувремену сам дипломирала и уписала докторске, и то је све било као у неком магновењу. Пар месеци је прошло као у једном даху. Количина рада, треме, сумњи и надања је била толико густо концентрисана да се све одразило на моје здравље. Три упале ува и четири прехладе у року од пола године говори за себе :)
Уместо речи прилажем слике, последњих годину и нешто дана мојих штреберскх и других авантура. Постављам последњих годину и по дана мојих доживљаја по реду од најсатиријих слика ка најновијим.

Прошле године (чини ми се) поклонила сам нашој амбасади у Токију моју слику Манасије.

Ту ја поносно стојим испред ње ;)

У марту 2013. сам кренула са мојим јапанцима и сликама за Београд да правимо изложбу Јапанског сликарства. Слике су биле огромне и са њима смо опуштено ушетали авион... са 300 еврића мање у џепу разуме се.

Ја и моји јапанчићи се гурамо у колима док се возикамо Београдом.

Испред Галерије ФЛУ где смо и држали изложбу.

Код Маглича на Ибру! Било је ветровито, смрзли се ко прави :)

Кратка посета Новоме Саду, псето се распаметило као и наши јапански гости.

Ја и мој бата. Мој бата је постео фризер у међувремену и све је бољи из дана у дан!

Ова слика ми је једна од симпатичнијих. Потпуно незамислив скуп људи. :)

Моменти гушта уз домаћу раки`ицу

 Неке слике које сам прошле године радила, све су рађене у техници јапанског сликарства са минералним пигментима на јапанском папиру Тосамаши.

Ова је у поседу Мише Чабана :)



На отварање изложбе незванично је дошао и тада новопечени амбасадор Јапана у Беораду. Фотографија је дело младог фотографа Милице Николић!

А да, добила сам и захвалницу од амбасаде за ону слику што сам им поклонила.

Ја седим и зевам на једној од једној изложби мојих.

На изложби у Харађукуу.

Да се зна да имамо и изложбу цртежа, коју редовно сваке године правимо и сваке године радимо другу тему. На њој учествују мастер студенти па на више све до професора.

Прошле године сам и први пут сама обукло моју јукату. Све то захваљујући Саито породици која обожава да ме тетоши. Дивни су заиста, и у знак захвалности, а и из моје жеље, сваког лета ћу поносно да шетам улицама Токија ко јапанка. То је заправо једини пут када ми јапански и мушкарци и жене добацују. :)))

Саито Мисако и ја

Саито породица ме водила на дводневни пут ван Токија и било је потпуно незаборавно!

Прошле године сам видела и најлепши поглед кроз прозор једног тоалета :)

Овај зврк се такође умувао у мој живот и закомпликовао све. :)

Пао је и један пут са школом у природу. То је било отприлике овако: дошли смо тамо и рекли нам "Децо, ово вам је Оку Нико, има медведа па се чувајте, имате три сата форе да нешто нацртате па да се сви састанемо опет овде". И тако је и било, само без медведа. :)

По други пут била у Дизниленду, тачније у - Дизнисију (Disney Sea)

Први пут присуствовала јапанској свадби! И то традиционалној!

Била болесна и лежала пар пута.

Почела рад на дипломском раду, јендој слици преголемој. Процес је трајао три месеца.

Имала прилике да двапут посетим Кјото и Нару, и усликам селфи са јеленом!

Дефинитивно једна од најфасцинатнијих екскурзија икад.

Видела најстарију будистичку скулптуру у Јапану!
Дала да се угради мој цреп у један огроман храм који се зида у центру Наре и који ће бити вероватно феноменалан за пар стотина година.

Имала моменте у атељеу. Већ дубоко улазим у финиш мастер студија.

ГОТОВА СЛИКААААААА

Под дневним светлом

У музеју ;)

Већ смо ушли у 2014. годину,  и ето мене у Србији! У Јапану сам већ стигла да дипломирам и положим пријемни за докторске студије и тиме продужим свој боравак на још три године!

Овог пита сам имала времена више за породицу и мали круг пријатеља, јер су претходна два враћања у Србију прошла изузетно трауматично, без момента предаха.

Тататататата

Смиииииииии :*

Кекекекеке

Дводневна посета Риму! Феноменалан провод и културни шок! Нико око мене није причао три језика која разумем!

Повратак у Јапан и рад у новом и већем атељеу!

Нова сјајна екипа пуна енергије креће у нове победе!
Ајеееее

Пошто се ово писаније овде спроводи у пола пет ујутро, дубоко сам уверена да има много граматичких и правописних грешака! Пишем опет ускоро! Видимо се људи! 

Маријана

2 коментара:

  1. Leleeee, kakav post !
    Evo prihvatamo svi izvinjenje sto nisi pisala, i ovo je stvarno nadoknadilo sve !
    Pa divno ! Diiiivno !! Kako smo svi samo ponosni na tebe, i kako zahvalni za ovakve slike, narocito na one sa osmesima !!
    Osvezila si nam dan, zaista ! Hvala :)

    ОдговориИзбриши
  2. Мајооо, хвала ти! Драго ми је што сам успела да се искупим :) Потрудићу се да се активирам у постовању овде.
    Љубим!!!

    ОдговориИзбриши