Dragi svi koji se dosunjate s vremena na vreme do mog bloga, zelim da vam pre svega kazem hvala! Hvala na brizi! Znam da su vesti o Japanu bile poprilicno mracne i depresivne, ali to nije jedino sto se desavalo u ovoj ostrvskoj zemlji, a narocito ne u svakom njenom delu. Prijatelji naravno brinu i ne razumeju me zasto nisam otisla iz Japana. Ono sto uporno ponavljam je da situacija nije tako strasna tamo gde sam ja i upravo to zelim i da pokazem u ovom unosu. Necu ovde pricati o brojkama raznoraznim, na vestima to uvek mozete cuti. Ovde cu postaviti moju stranu price i kako sam ja dozivela poslednjih mesec dana.
Prvo kada je cela prica pocela zaista nisam znala kako da se postavim gledajuci silne vesti i hiljade stranaca, dosta prijatelja i poznanika, kako napustaju Japan.
Mi smo i dalje bili u domu, non-stop zajedno. Jeli smo zejedno, blejali u vesti zajedno, prenosili jedni drugima najsvezije informacije! Drug je bio veoma vickast sve vreme. Naravno da nije postojala potreba za baterijskom lampom na glavi dok se sprema hrana, zdrava hrana!
Vanredni dorucak! :)
Verovatno jos jedna od slika koju je svet mogao da vidi, a bogami i ja u tim pocetnim danim posle zemljotresa. Prazne police. Ljudi su kupovali i vise nego sto im je bilo potrebno, a zbog unistenih puteva i jos kojecega nisu mogli da opskrbe radnje dovoljno brzo tako da se sirio neki blago jeziv osecaj u radnjama.
Drugo iz Srbije sam stalno dobijala poruke kako bi trebalo da napustim Japan ili bar Tokio i okolinu. Kada sam i od ambasade Srbije dobila poruku tog tipa resila sam sa prijateljima da se malo sklonim zapadno. I gde smo otisli - u Osaku! Osaka koja je 520km i oko tri sata dalje od Tokija ako se ide shinkansenom.
I tako sam se ponovo nasla u gradu zamkova i dobre hrane! Ono sto smo primetili u prvih par sati po dolasku je da se u Osaki tlo ne trese! Sto nam je bilo jako cudno jer smo proveli prethodnih nekolko dana u Tokiju, tacnije Chiba prefekturi kod Tokija, svakodnevno ljuljajuci se! I to ne malo. E pa u Osaki smo bili ko na drugoj planeti. Vise sam se osecala kao turista nego kao "izbeglica". :)
Ono sto nisam primetila prvog puta u Osaki, al ovog svakako jesam, je arhitektura. Nikad ne prestaje da me iznenadjuje! Na svakom koruku je bilo nesto za fotografisanje. Ne znam da prosudim da li je dobro ili nije, ali nesvakidasnje svakako jeste.
Ova gornja i dve donje fotke su napravljene u kraju gde nam je bio hotel. Stanica se zove ako se dobro secam Doubutsuenmae, sto mu znaci ispred zoo-vrta. Tako smo se i osecali. Bila je plejada zaista fascinantnih likova koje u Japanu do sada na jednom mestu nismo imali prilike da vidimo :)
Fotka dole, jedan od dragocenih momenata. Bio je fantastican u svom punom sjaju! Izgleda da je glumac nekog teatra, nismo dobro razumeli, ali smo svakako bili zaslepljeni njegovim javnim nastupom!
Bacila sam pare na UFO catcher-a pokusavajuci da ulovim nekog mecu dobrica! Bas su pokvareni, neko neiskusan poput mene nema sanse da uhvati ista. Ali mi je zato drugarica ulovila Mini Maus traku za kosu! Jupii!
Sa ulovom od UFO catcher-a smo otisli na veceru! Veoma ukusni raznjici!
Bilo je i malo setno jer se drugarica spremala da prevremeno napusti Japan, pa su nam ti dani u Osaki bili poslednji da tako kazem.
Posle jednogodisnjeg priateljstva u Japanu, drug se isto tako spremao da se vrati u Kinu, nedostaje vec! :) Poslednji put smo se sreli tad u Osaki kada smo svi bili "izbeglice" iz Tokija.
Na slikama se moze videti sta smo zapravo radili 80% vremena - sedeli svi zajedno u jednoj sobi i smejali se i brinuli zajedno. Nesto na sta smo navikli valjda ziveci u Srbiji. ;)
Spremna za aerodrom! Nedostaje mi samo tako moja turkinja uz koju sam stalno imala priliku da nesto novo saznam o srpskom jeziku.
Zajedno smo je otpratili dokle smo mogli, sto je u ovom slucaju bilo do kapija shinkansena.
Naravno bio bi greh da smo propustili priliku da jedemo svu onu ukusnu hranu u Osaki! Na slici se vidi levo okonomiyaki i desno takoyaki. Mislim da bi se cak i osteljivom srpskom ukusu, koji je navikao na mesiste, leba i sira, ovo veoma svidelo!
Povratak natrag isto tako shinkansenom. Jeste skup, al je brz i efikasan.
Vratili smo se u internacionalni dom u Chibi. Tamo je bila pustara. Em je bio raspust, onaj veliki izmedju dve skolske godine, em i oni studenti koji su bili u domu za vreme raspusta su pobegli svojim kucama, nazad u svoje mirne zemlje.
A vreme prolazi ne cekajuci nikoga, tako da je dosla i sezona cvetanja sakure. Na ovoj slici se ne vidi da je ijedno drvo procvetalo, jer i nije, ali sam ipak bila pozvana na ovaj dogadjaj posmatranja cveca (vise je bila kontemplacija o sakuri nego gledanje iste) zvan hanami (花見). :)
Kada smo utvrdili da smo svi zivi i zdravi, od srece su deca pocela da se biju - balonom. :)
U zapadnom delu Tokija ima jedno mesto koje se zove Kichijouji. Tamo ima jedan divan park, manji zoo-vrt i prelepo jezerce! Tamo sam prvi put otisla sad, prosle nedelje. Sakura je pocela da cveta tako da se dosta ljudi tamo okupljalo.
Prijatelji :)
Mozda se ne vidi na ovoj slici tako dobro, ali ova patkica je bila izuzetno lepa i jarkih boja, skoro ko plasticna. Mada to joj je falinka, skoro je pa savrsena bila!
Japanci obozavaju svoje ljubimce!
Monja! Ovo se stavi na malu plotnu u pozadini i onda se tako cvari na toj toploti i onda se jede sa toga. Obicno je slano, ali imali su slatke u meniju! いちごミルクもんじゃ
I sa aprilom u Japanu pocinje nova skolska i fakultetska godina, tako da je i meni poceo faks ove nedelje. Studenti su na broju koliko sam uspela da primetim, tako da je situacija poprilicno stabilna na faksu. Ili bar je tako simuliraju. ;) Sakura je divna u okolini mog univerziteta koji se nalazi u Ueno parku. Kadar mozda nije najbolji, ali slikano je u trku, sa puta, jer sam vozila bicikl.
I za kraj, poslednji znacajniji dogadjaj koji me je isto tako sprecavao da napustam Japan je moja selidba. Preselila sam se iz veoma udobnog studentskog doma na nezgodnoj lokaciji, u veoma udoban stan na fantasticnoj lokaciji!
Ovo je kamionce u koga sam strpala sve moje stvari (osim slikarskog materijala, koji je prica za sebe...)
Dok smo se vozili ka mojoj novoj kucici prosli smo i pored ozloglasenog Kanamachi-ja, gde se cisti voda za Tokio i Chibu cini mi se. Mada tada se vec situacija popravila. Posto je bilo problematicno mozda dva ili tri dana sve ukupno, i to ne za sve vec za odojcad. (Da znate da nije tako strasno! Nije da smo non-stop sa radioaktivnom vodom i vazduhom koja nanosi pretnju Srbiji! Ako me znate, bolje mi to ne spominjite :))
Na putu ispred se vidi novi simbol mog kraja, a bogami i Tokija. Ogromni Tokyo Sky Tree mi je u veoma bliskom komsiluku.
Moj novi kraj! Asakusa! Lokacija mi je idealna za sve, a najvise za faks, jer vise ne moram da presedam dva puta vozom, vec samo sednem na bajs i za petnaest minuta sam stigla!
Cuveno zlatno govance. Nisam ja smislila to! Tako ga zovu cak i japanci! :)
Jednio cu mozda malo da patim za onim parkom i zelenilom sa mog starog prozorskog pogleda.
Ali mislim da sam pocela da volim beton! Apsolutno sam fascinirana ovom zgradom. I fascinirana sam onim sto se zove brutalist architecture, mada moguce da nema veze sa ovim. :)
U prostoru gde je stepeniste raste drvo na dva sprata! :)
I za kraj moja omiljena slika! Dvoje prijatelja uz koje sam neprekidno bila zajedno. Ovde smo lutali ulicama Osake i bili klasicno pomalo luckasti. Nekako mi ova slika belezi citav jedan period u Japanu. Nazalost druzina nam se raspala, jer je neko morao da zaplovi ladjama na zapad. ;))
Toliko od mene ovog puta! Nadam se da sa ovih slika mozete da vidite koliko nije vanredna situacija da mora da se bezi iz Japana. Dnevni zivot i svakodnevica se svakako nastavljaju, a mozda nisu ni prestajali. Da li je sada to poricanje postojanja problema, to je diskutabilno.
:) No ja o tome necu raspravljati.
Do sledeceg puta! ;)
Marijana
