April mesec prosao, poceo je evo i maj, a meni skola punom parom radi. Da bih bolje razumela ono sto istrazujem ovde u Japanu, a to je japansko slikarstvo, setkam se po galerijama, a narocito po muzejima. U Tokiju ih hvala bogu ima dosta! Zaista je najbolje mesto za ucenje onoga sto me zanima. Redovno sa drugaricom vikendima idemo po raznoraznim mestima. Prosle nedelje, tokom "Zlatne nedelje" smo isle na fina neka mesta, ali nazalost zabranjeno je slikanje unutar objekata, tako da vam ovde prilazem slike pogleda sa zgrade jednog muzeja i baste drugog muzeja.
Ovo muzej nije, ali Tokyo Sky Tree jeste. :D Ovako se vidi iz mog kraja. Osecaj dok ga gledam je nadrealni. Narocito kada je oblacno.
Drugarica sa kojom obavljam sve vikend-kulturno-obrazovne aktivnosti.
Tokyo Tower sa Mori zgrade na Roppongi Hills-u. Mislim da sam ranije vec postavljala slike Tokija sa ove zgrade, ali davno je to bilo. ;)
Pogled ka Tokijskom zalivu, u pravcu Odaibe. To je ono ostrvo preko mosta sto se vidi.
Kako su ljubazni sto su okacili ovo obavestenje na pedeset i nekom spratu zgrade ne bi li se covek osecao bezbednije u slucaju zemljotresa. :)))
Na slici ispod visoke zgrade sa leve strane su u Shinjuku, a one u daljini levo su u Ikebukuru. A onaj pozar u sredini je verovatno Shin-Okubo (korejska cetvrt)
Falicni liftovi. ;)
Sumida reka kod Asakuse
Demonstranti kod Asakuse.
Protiv su nuklearnih elektrana. Otarasimo ih se, vicu oni.
U najstarijem hramu u Tokiju, Senso-ji, je i najstariji kameni most(1618), ili bolje reci mostic. Meden je.
Asakusa danas. Dakle zaista smesan prizor, ali ima cari jer je i pomalo nestvaran. Zgrada-krigla piva i zgrada-soljica kafe (koju zovu zlatno govance, bez sale :D)
Divni ljudi koje sam upoznala tu i tad, pored reke setajuci se i ne misleci da se iza svakog coska moze kriti neko novo poznanstvo.
Nikako da zapamtim kako zovu ove cvece koje je prelepo i cveta uglavnom u svetlo roze i jarko roze boji.
Ulazak u zgradu Nezu muzeja. Zgrada je prelepa! Levo zasadjeni bambusi, a desno zgrada prekrivena bambusima!
U basti muzeja je bilo gomilu kamenih statua. Ovde se moze pretpostaviti da autor ovoga u zivotu slona nije video. Sto je cest slucaj skulpturi, narocito u plastici u arhitekturi. Pravili su skulpture slonova na osnovu tudjih predstava i slika.
Niko ne bi pomislio da toliko mira, spokoja i zelenila moze da se nadje na tako urbanom mestu poptu centra Tokija.
Inace u samom muzeju je u toku izlozba irisa, koji su slikani u jarko plavoj i zelenoj boji na zlatnoj pozadini. Posle izlozbe smo videli iste te irise u basti. Iskustvo je poput ulaska u svet slike!
Cisto da se zna da sam bila tamo! ^^ Ljubac mamatati!
Zgrada muzeja.
Ono sto mi se svidelo u ovom sklopu tradicionalne baste i moderne zgrade muzeja je sto izgleda kao da se ne zna gde prestaje zgrada a gde pocinje vrt. Ili se staklo providi pa se vidi drvece ili odrazava zelenilo na povrsini. Prelepo!
Interesantna arhitektura u Aoyama ulici, Omotesando.
I za kraj malo lepog cveca i puno pozdrava iz trenutno kisnog Tokija! :))
Spoj leptira, meduza i cveta :D
