понедељак, 02. јануар 2012.

Срећна нова година!!! ~ 明けましておめでとうございます ! !

Драги сви, породицо (и ти бато који не читаш ово никад), пријатељи, случајни пролазници, а и ви крвни непријатељи (тих ваљда нема),

Желим вам све најлепше у новој, надам се не катаклизмичној, новој години. Желим вам да живите тако да се што више остварите као људска бића и да наставите да бијете храбро ову битку са свакодневним глупостима и небитним стварима које само замагљују праве вредности које човек у животу има и којима треба да стреми. Звучи бљутаво можда, али то ми је тренутни мото. О да.

Почела је нова година и како то већ бива да ми неку снагу за нове одлуке. Једна од мојих одлука је да наставим да пишем на овом блогу, јер ми је он најбољи начин да све одједном обавестим где идем и шта радим, и о чему размишљам, а знам поуздано да би ми неки сада рекли да се то не дешава у мом случају - но занемарићемо те.

И даље сам у Јапану, и даље учим јапанско сликарство, што је један од разлога зашто сам престала да пишем блог - једноставно ми је одузимало сувише времена. Ускоро се завршава мој период као студента истраживача, па се панично примпремам за пријемни за мастер студије који је у фебруару! Ова нова година ме је затекла са гомилом обавеза за вратом, пре свега ми је најбитније да стигнем да завршим све слике до фебруара и у међувремену стекнем нека нова знања. Могу рећи да је била дивна промена посветити се себи и уметности за онај прекомерно драматични 31.12./1.1. у нашим календарима.

Моја собица, моје царство. На поду наслагани пигменти у кесицама, слика на којој тренутно радим и распали јастук који користим за седење и који има веома симболично значење у мом животу... хехе
Јапанско сликарство због саме технике којом се ради захтева рад на поду или бар у хоризонталном положају, а пошто су формати углавном велики онда слика заврши на поду.

Да не буде да сам потпуно изигнорисала дочек нове, у поноћ сам изашла са другарицом да видимо оне чувене гужве испред храмова, а као што сам вероватно стопут поменула у мом крају је један од већих храмова па и гужва није била занемарљива. За дочек нове ред је да се оде у храм и помоли да следећа година буде добра година и сл.

Моје друштво за посете музеја, галерија (и храмова) и ја
Испред улазне капије храма била је полиција која је веома успешно контролисала масу људи која је хрлила ка храму. Направили су онај ред змијицу ко код нас у пошти, с тим што је овај по величини пре личио на ред-змај.
Ми смо се шуњале паралелном улицом која је исто тако водила до храма и смејали се апсурдној гужви (али не из непоштовања молим! хехе)
Обишли смо круг, видели све те људе, видели фину фестивалску храну попут такојакија и окономијакија и других неких -јакија, и отишли у мањи локални храм, а има их на сваком ћошку у овом крају, да се и ми помолимо за добру годину. Без катаклизме. :)
Сутрадан смо се вратили да обиђемо још који круг не би ли се засладили мало са свом оном дивном храном која чека само нас.
Главна улица која води храму, који се успут зове Сенсођи. :)
И једна слика за мамицу и татицу.
Толико овог пута. Пишем опет ускоро! :)
Вееелики поздрав свима!

М.

2 коментара:

  1. Oh, kako sam se obradovala ovom postu ! Ako je ovo pokazatelj godine, bice nam lepo :)
    Jastuk je, kao i svaka potpora, vrlo vazan element - pa pricala sam ti pricu koji je najvazniji organ u telu, zar nisam :) ?
    Elem, svi mi znamo da ces ti uspeti da zavrsis slike, i upisati master ! Jer si se toliko trudila, radila i toliko puno vredis, da jednostavno ... tako mora biti :)
    Bez presije, naravno :)

    ОдговориИзбриши
  2. Majooo!! :))
    Ne secam se price o najvaznijem organu, ali sam sada veoma zainteresovana! :)
    Hvala ti sto mi citas blog! :*

    ОдговориИзбриши