Jedno nedeljno popodne u parku sa Japancima... rated R for profanity :)))

I tako se to desilo pre dve nedelje da sam bila u parku u nekom mestu blizu Saitame gde sam uzivala u lepom popodnevu sa Japanskim drustvancetom. Drusto je bilo sareno i interesantno, naucila sam mnogo mnogo novih reci koje ne verujem da cu koristiti na casu Japanskog jezika. :D

Mnogo ukusno. Ovo je bilo sa okonomijakijem, a oni sa slatkim punjenjem su jos bolji! :)

Cesce se culo "ziveli" nego "kanpai". Interesantinje im je bilo da kazu "dziberi", a to dooosta lici na "djiburi" ili katakanicno ジブリ, sto je zapravo na Japanskom Miyazakijev studio Ghibli. :))) A da i ne pominjem koliko im je bilo zabavno kada sam im objasnila kako bi jedan prosecan Srbin protumacio naziv piva koje pijemo na slici (Yebisu).

Juuu! :D

Japanske grickalice... badem i neka mrtva ribica. :)

Simuliramo Bōsōzoku - 暴走族, iliti club of rabble-rousing reckless-driving delinquents :D A ja posto sam se valja od smeha nisam uspela da doprinesem atmosferi :)))
http://en.wikipedia.org/wiki/B%C5%8Ds%C5%8Dzoku

Redak trenutak koncentracije i ozbiljnosti.

A uvece je doslo vreme za mali Japanski letnji vatromet. Nema veze sto nije leto. :)

Pazljivo smo rukovali opremom! :D

Ima jos, nismo sve popalili!

A na pakovanju je pisalo da zabodemo u zemlju. Mislim da se nisu slozili sa prozivodjacima... :D

Van svakog konteksta :)

Kao i svaki put vracali smo se poslednjim vozom, i kao i svakog puta samo je pitanje ko ce od nas da propusti svoj poslednji priliikom presedanja. Ovog puta nisam bila ja! :D

I na kraju racun iz studentske menze. Na svakom racunu, pri samom dnu pisu kalorije, koliko ima soli itd (ne umem da procitam to dalje :D) Tako da svaki student moze da vodi racuna o tome sta jede i koliko kalorija dnevno unosi. Juce mi je cak prisla jedna doktorka dok sam jela u menzi i izvrsila malo ispitivanje o mojoj ishrani. Sta jedem, koliko, kad i gde; da l' me nesto boli, sta i kad; da l' se brzo umaram.... I onda su mi merili pritisak i savetovali sta da jedem i u koje doba dana. I sve to naravno besplatno. U Srbiji sam morala da zakazujem kod nutricioniste (u Studentskoj poliklinici) i to danima unapred, i onda svejedno da cekam ispred njene sobe i platim oko 1600 din ako se dobro secam, posto je to bilo pre tri godine. Svidja mi se kako vode racuna o studentima ovde. :)

Mori Museum, Mori Tower ☆ Roppongi Hills

U subotu sam isla sa koleginicama u posetu muzeja na Ropongiju, tacnjie u Mori tornju/zgradi, kako li da je nazovem nisam sigurna... Usput da spomenem da je Roppongi Hills kraj malo... fensi. Kazu da je Roppongi cuven i po nocnom zivotu. Bila sam gladna ali nisam imala zelju da ulazim u restorane u toj zgradi i okolini, vec sam strpljivo cekala da se vratim u moje jeftinije "selo". Ono sto mi se svidja je sto ima sta da se vidi. Nisu samo skupe torbe i nepriustive haljine, vec mi je i vizuelno bogat i dinamican kraj. U samoj zgradi ima muzej, bioskop, interesantne radnje za suvenire, razni kafici i osmatracnica. Nasli smo i mesto na kome prodaju dzidzabidze od Takashi Murakamija. Sva sreca nisam imala pare sa sobom posto bih "ispustila" jedno par hiljada studentskih jena. .. :)

Koleginice i Mori Tower

Ispred ulaza pauk, strazar ili War of the Worlds momenat?

U muzeju na samom ulazu su nas docekale izlozene kese. Ja se odusevila!

Jedan od najzabavnijih eksponata. Ne sluteci sta mogu da cujem ja sam pustlia muziku u nadi da cu slusati Betovenovu simfoniju, medjutim sve sto se moglo cuti je smesni glas nekog japanca koji prepevava Betovenovu sifoniju. I tako jedno pedesetak diskova, celi albumi, prepevani od strane tog japanca. U pojedinim trenutcima je pevao tako kao da nije samog sebe cuo... Bilo je tu raznih stvari od Betovena, preko Maidena, Beetlesa, Judas Priesta, Kraftwerka.... interesantno, zivi smo se ismejali :D

Ovaj je uradio umetnicki par, muz i zena, mislim da su oboje, ili bar samo on, skejteri i da im je san da imaju savrsen skejtersku stazu.

Vizuelno mi je ovo najvise leglo, iako ne znam sta je autor imao na umu.

Ovaj auto, ova sprava sa leve strane, i jos jedna sprava preko puta su povezani kablovima i zajedno se pomeraju i sviraju. Incredible machine! Savrseno je!

Kada se ploce zavrte aktiviraju citav jedan mehanizam koji meni izgleda uzasno komplikovano, ali je savrseno uskladjen!

Ovo je vez koji svetli u mraku :D

Ovde sam saznala kako je osecati se u carkdaku ni na nebu ni na zemlji.

Kraj oko Shinjuku stanice, izgledao je tako blizu sa ove visine... sve je bilo ko na dlanu.
U par navrata sam se u Tokiju osecala kao u Gotham City-ju iz Betmena. Ili kao u onom gradu iz Blade Runner-a.

I malo unutrasnje arhitekture.

Malo smo se pogubile u zgradi sa toliko spratova, posto mislim da je izlaz bio na drugom spratu, vise se ni ne secam :))) a uz to mi nekako izgleda kao lavirint

A note to my self: kada ides u Roppongi nemoj nositi pare sa sobom, sve ces ih potrositi! ^^