четвртак, 20. мај 2010.

Jedno nedeljno popodne u parku sa Japancima... rated R for profanity :)))

I tako se to desilo pre dve nedelje da sam bila u parku u nekom mestu blizu Saitame gde sam uzivala u lepom popodnevu sa Japanskim drustvancetom. Drusto je bilo sareno i interesantno, naucila sam mnogo mnogo novih reci koje ne verujem da cu koristiti na casu Japanskog jezika. :D


Mnogo ukusno. Ovo je bilo sa okonomijakijem, a oni sa slatkim punjenjem su jos bolji! :)

Cesce se culo "ziveli" nego "kanpai". Interesantinje im je bilo da kazu "dziberi", a to dooosta lici na "djiburi" ili katakanicno ジブリ, sto je zapravo na Japanskom Miyazakijev studio Ghibli. :))) A da i ne pominjem koliko im je bilo zabavno kada sam im objasnila kako bi jedan prosecan Srbin protumacio naziv piva koje pijemo na slici (Yebisu).

Juuu! :D

Japanske grickalice... badem i neka mrtva ribica. :)


Simuliramo Bōsōzoku - 暴走族, iliti club of rabble-rousing reckless-driving delinquents :D A ja posto sam se valja od smeha nisam uspela da doprinesem atmosferi :)))
http://en.wikipedia.org/wiki/B%C5%8Ds%C5%8Dzoku


Redak trenutak koncentracije i ozbiljnosti.


A uvece je doslo vreme za mali Japanski letnji vatromet. Nema veze sto nije leto. :)


Pazljivo smo rukovali opremom! :D









Ima jos, nismo sve popalili!

A na pakovanju je pisalo da zabodemo u zemlju. Mislim da se nisu slozili sa prozivodjacima... :D




Van svakog konteksta :)





Kao i svaki put vracali smo se poslednjim vozom, i kao i svakog puta samo je pitanje ko ce od nas da propusti svoj poslednji priliikom presedanja. Ovog puta nisam bila ja! :D



I na kraju racun iz studentske menze. Na svakom racunu, pri samom dnu pisu kalorije, koliko ima soli itd (ne umem da procitam to dalje :D) Tako da svaki student moze da vodi racuna o tome sta jede i koliko kalorija dnevno unosi. Juce mi je cak prisla jedna doktorka dok sam jela u menzi i izvrsila malo ispitivanje o mojoj ishrani. Sta jedem, koliko, kad i gde; da l' me nesto boli, sta i kad; da l' se brzo umaram.... I onda su mi merili pritisak i savetovali sta da jedem i u koje doba dana. I sve to naravno besplatno. U Srbiji sam morala da zakazujem kod nutricioniste (u Studentskoj poliklinici) i to danima unapred, i onda svejedno da cekam ispred njene sobe i platim oko 1600 din ako se dobro secam, posto je to bilo pre tri godine. Svidja mi se kako vode racuna o studentima ovde. :)

4 коментара:

  1. Da si moje dete i da vidim ove fotke, isla bi prvim vozom kuci za Srbiju

    ОдговориИзбриши
  2. E ovo sam i ja pomislila !
    Ali posto znamo autorku bloga, mi joj i beskrajno verujemo !

    ОдговориИзбриши
  3. drushtvance ti je totalni hit! de si ih nashla? :D
    a lekarka u menzi je samo josh jedan u nizu pluseva za japan :)

    ОдговориИзбриши
  4. @Teekee- pa kako gde sam ih nasla? Medjusobna povezanost je skoro pa spanska serija... Jedno prijateljstvo je dovelo do drugog, pa onda drugo do treceg, trece do cetvrtog, a cetvrti je napravio skup :D
    @Maja i Smi- ne sekirajte se nista, sve je u savrsenom redu! Aj da iskoristim priliku posto je 25.maj pa da kazem i DON'T PANIC :D

    ОдговориИзбриши