Petak uvece nocni autobus sa Saitama Shintoshin stanice se zaputio put Kjota sa veselim putnicima... ili putnicom. Posto su svi momentalno zaspali po ulasku u autobus. :D Dobro nije bilo bas momentalno, ali japanci mogu lako da spavaju gde stignu posto su premoreni od rada.
Nas i jos jedno deset drugih autobusa je poslo istovremeno. Najs.
Prva pauza je bila u Shinjuku, valjda smo kupili jos neke putnike.
Guzve na autoputu su im izvanredne. Nekako su uredne, a ne kao one na Gazeli... :)
Heheheh, svi spavaju.
Organizatorka, jedna od dve.
Brojanje putnika. Brojao nas je obema rukama (jedna ruka za jednu stranu busa) ko da nas je sekao, ne izmisljam stvarno je bilo smesno. :D Odsecno i vojnicki, dvaput!
Kyoto stanica! Predstavu nisam imala da je tako interesantna arhitektura
Priblizavanje cuvenom Zlatnom paviljonu, imala sam blagu tremu pre nego sto cu da ga ugledam. Obozavam japanske vrtove, nista nije direktno, nego se sve nesto uvija, neke stazice i putevi koji vode negde, neki prizori koji se iznenada otrkivaju, a iza svakog coska ja ocekujem paviljon!
http://en.wikipedia.org/wiki/Kinkaku-ji
Grupica u kojoj sam putovala tri i po dana!
Cvetno drvece na ulasku u Ryōan-ji
http://en.wikipedia.org/wiki/Ry%C5%8Dan-ji
Zar nije preslatka ova grancica sto glumi veliko drvo. :)))
Ono sto mi se posebno svidja je kako oni pustaju prirodu sama da raste i da se rasopredjuje, ili tako bar naprave da deluje, a oni samo ciste za njom. Tako da uglavnom ne mogu da se vide opali listovi. Zato sve izgleda kao u raju - bujno i cisto.
Ova svinja sto leti je bumbar. :) Nikad veceg nisam videla.
I za kraj malo hrane. Onigiri, a u njemu - jaje! I to skoro zivo. Surprise! Bilo je ukusno zato. :D
Nastavlja se...
To be continued....
Нема коментара:
Постави коментар