Lutajuci... Tokijom. Omiljeni Ikebukuro i Harajuku!

Kad malo razmislim i nije tako jefitno šetkati se po Tokiju. Od moje stanice do na primer Harađukua cena karte u jednom pravcu je 450 jena (oko 420 dinara po trenutnom nenormalnom kursu). Ali zato do Ikebukura uvek mogu da odem za 290 jena.

Ispred Sunshine zgrade.

Japansko groblje noću. Nekako smo se razočarali očekivajući da vidimo svašta posle toliko horor filmova... :D

Jok, nema ništa...

Zaboravila sam šta beše senka mace na stubu. Da li je kao neki zaštitni znak tog dela grada, tako nešto su mi rekli....

Pored statue čoveka koji je čitao knjige u hodu.

Glavonja na klupi je tuzan :)

らーめんつけめん Tsukemen ramen! Levo je moca, desno rezanci - srkanje obavezno! Naravno ja kada pokusam da srcem ili se isprskam ili udavim. :D Japancima je prirodno da jedu i ne razmisljaju, ali ja stavno moram da se trudim kada jedem nudle ovde.

Novo društvo :)))

Iza Omiya stanice

U vozu.... Obozavam vozove! Volela bih da sam sposobna da pravim diskretne fotke ali mene uvek vide kada fotkam, a cini mi se da te ne vole.

Harajuku!!! :D I cuvena Takeshita ulica.

Da ne spominjem da je bilo goomilu stranaca...

U ovoj prodavnici je bilo zabranjeno fotografisanje. Imali su tooonu odece u lolita stilu, sobarica stliu i tako dalje.... I sto je nabolje uopste nije bilo skupo!

Neprekidno smo postavljali sebi samima pitanje gde ovu odecu da nosimo, kada se nosi, zasto se nosi?? :D

Kako li su se dosetili da naprave ovako presmesan poster za gace.... A da, ovo je Japan... :D

Forever 21 na 5 spratova. U Harajuku se definitivno vracam da obavim soping. Pored ove radnje ima jos par u kojima sa mogu naci "jeftinije" stvari, posto je sve ostalo basnoslovno skupo.

Japanci opet stoje u nekom redu. Ono sto ce me nauciti ovde je definitivno strpljenje :)))

竹下通り, tj. Takeshita ulica je puna jeftinih radnji sa odecom raznoraznih stilova. Sledeci put cu uzeti upecatljivije fotke, posto je mesto veoma upecatljivo. Recimo da bi Hrisi odlepila od srece :))) Ali ono sto me frustrira je kada vidim nesto tipicno japanski a ne smem da fotografisem.

Mislim da je ovo negde u Ikebukuru.

Moja omiljena koban stanica. Koban stanice su uglavnom locirane oko svake zeleznicke stanice. Koban stanica je nesto kao mala policijska stanica, a policajci mu dodju kao neki redari u skoli. Ako se izgubim pitam njih gde da idem, ako me je neko pokrao idem kod njih, ako nadjem novcanik ili nesto sto je neko izgubio na ulici njima se obratim, ako hocu da jedem negde jeftin okonomijaki njih pitam... (Ovo poslednje nisam sigurna da li je u redu da ih pitam, ali svejedno koristimo ih i kao nase turisticke vodice/savetnike :D)

Kineski restoran - sve sto mozes pojesti za 2000 jena.... Primetila sam da mogu dosta pojesti. :D

Malo vecernje atmosfere na ulicama Ikebukura.

Najuzi prolaz koji sam videla do sada u Japanu, a ne bih ga ni primetila da nije osvetljen bio. Vise lici na procep nego prolaz! Mislim da cak ne mogu ni da stanem u njega.

I tako sam uspela da potrosim gomilu para, jer sam morala u istom danu da posetim i Harajuku i Ikebukuro. Jedva je pola meseca prosla a ja vec mislim kada ce sledeca stipendijica... :D