Прво да се извиним мом драгом другу Хајдуку, кога сам изневерила када сам престала да пишем овај блог. ;)
Нисам заправо никад с намером престала, већ сам била преокупирана са месечним писањем чланка за Глас Амбасаде Јапана.
Е сада, да видимо где смо оно стали. Последњи уноси су били везани за почетак мојих мастер студија и дивну атмосферу из моје класе. У међувремену сам дипломирала и уписала докторске, и то је све било као у неком магновењу. Пар месеци је прошло као у једном даху. Количина рада, треме, сумњи и надања је била толико густо концентрисана да се све одразило на моје здравље. Три упале ува и четири прехладе у року од пола године говори за себе :)
Уместо речи прилажем слике, последњих годину и нешто дана мојих штреберскх и других авантура. Постављам последњих годину и по дана мојих доживљаја по реду од најсатиријих слика ка најновијим.
Прошле године (чини ми се) поклонила сам нашој амбасади у Токију моју слику Манасије.
Ту ја поносно стојим испред ње ;)
У марту 2013. сам кренула са мојим јапанцима и сликама за Београд да правимо изложбу Јапанског сликарства. Слике су биле огромне и са њима смо опуштено ушетали авион... са 300 еврића мање у џепу разуме се.
Ја и моји јапанчићи се гурамо у колима док се возикамо Београдом.
Испред Галерије ФЛУ где смо и држали изложбу.
Код Маглича на Ибру! Било је ветровито, смрзли се ко прави :)
Кратка посета Новоме Саду, псето се распаметило као и наши јапански гости.
Ја и мој бата. Мој бата је постео фризер у међувремену и све је бољи из дана у дан!
Ова слика ми је једна од симпатичнијих. Потпуно незамислив скуп људи. :)
Моменти гушта уз домаћу раки`ицу
Неке слике које сам прошле године радила, све су рађене у техници јапанског сликарства са минералним пигментима на јапанском папиру Тосамаши.
Ова је у поседу Мише Чабана :)
На отварање изложбе незванично је дошао и тада новопечени амбасадор Јапана у Беораду. Фотографија је дело младог фотографа Милице Николић!
А да, добила сам и захвалницу од амбасаде за ону слику што сам им поклонила.
Ја седим и зевам на једној од једној изложби мојих.
На изложби у Харађукуу.
Да се зна да имамо и изложбу цртежа, коју редовно сваке године правимо и сваке године радимо другу тему. На њој учествују мастер студенти па на више све до професора.
Прошле године сам и први пут сама обукло моју јукату. Све то захваљујући Саито породици која обожава да ме тетоши. Дивни су заиста, и у знак захвалности, а и из моје жеље, сваког лета ћу поносно да шетам улицама Токија ко јапанка. То је заправо једини пут када ми јапански и мушкарци и жене добацују. :)))
Саито Мисако и ја
Саито породица ме водила на дводневни пут ван Токија и било је потпуно незаборавно!
Прошле године сам видела и најлепши поглед кроз прозор једног тоалета :)
Овај зврк се такође умувао у мој живот и закомпликовао све. :)
Пао је и један пут са школом у природу. То је било отприлике овако: дошли смо тамо и рекли нам "Децо, ово вам је Оку Нико, има медведа па се чувајте, имате три сата форе да нешто нацртате па да се сви састанемо опет овде". И тако је и било, само без медведа. :)
По други пут била у Дизниленду, тачније у - Дизнисију (Disney Sea)
Први пут присуствовала јапанској свадби! И то традиционалној!
Била болесна и лежала пар пута.
Почела рад на дипломском раду, јендој слици преголемој. Процес је трајао три месеца.
Имала прилике да двапут посетим Кјото и Нару, и усликам селфи са јеленом!
Дефинитивно једна од најфасцинатнијих екскурзија икад.
Видела најстарију будистичку скулптуру у Јапану!
Дала да се угради мој цреп у један огроман храм који се зида у центру Наре и који ће бити вероватно феноменалан за пар стотина година.
Имала моменте у атељеу. Већ дубоко улазим у финиш мастер студија.
ГОТОВА СЛИКААААААА
Под дневним светлом
У музеју ;)
Већ смо ушли у 2014. годину, и ето мене у Србији! У Јапану сам већ стигла да дипломирам и положим пријемни за докторске студије и тиме продужим свој боравак на још три године!
Овог пита сам имала времена више за породицу и мали круг пријатеља, јер су претходна два враћања у Србију прошла изузетно трауматично, без момента предаха.
Тататататата
Смиииииииии :*
Кекекекеке
Дводневна посета Риму! Феноменалан провод и културни шок! Нико око мене није причао три језика која разумем!
Повратак у Јапан и рад у новом и већем атељеу!
Нова сјајна екипа пуна енергије креће у нове победе!
Ајеееее
Пошто се ово писаније овде спроводи у пола пет ујутро, дубоко сам уверена да има много граматичких и правописних грешака! Пишем опет ускоро! Видимо се људи!
Маријана
