Sta da kazem osim da sam bila lenja da sednem i da postavljam slike ovih mesec dana koliko nisam nista pisala. Isla sam do Harajuku-a jos dva puta, al' poslednji put je bilo genijlano! Grupa ljudi je stajala sa obe strane pesackog prelaza i kako se upali zeleno tako dojure do centra ulice i pocnu da igraju, sviraju, skacu, pevaju, deru se, tapsu i sta sve ne, a cim se ugasi zeleno trce nazad na trotoar. I tako su to ponavljali ne znam koliko puta, ljudi u prolazu su sve slikali dok se samo odjednom nije culo odozgo sa semafora kao da neko prvo duva u mikrofon, a potom je poceo i da prica, to je naravno bila policija.... Policijac ciji smo glas samo mogli da cujemo je samo ukratko rekao "Vi ljudi na raskrsnici, taj performans sto izvodite smesta prekinite. To sto radite nije dozvoljeno. Smesta prekinite. Ovde je policija....." A ovi su sa kezom na licima poslusano sve prekinuli i odma poceli da se sklanjaju. Valjala sam se od smeha. Potpuno pozitivna i vesela atmosfera do samog kraja, spontano i prirodno su dosli tu i odradili to sto su imali. Ah ta mladost...
Imaju accessorize i u Japanu, nisam ulazila a bas me zanima da li su im iste stvari, posto mi se nekako cini da su ti neki svetski brendovi malo drugaciji ovde.
Ka Omotesandu
Za moju arhitekticu :)
Omotesando Hills
Meiji ulica u Harajuku
Takeshita ulica
Shinjuku stanica, svaki put se osetim ko na aerodromu
Cas japanskog i kolege :) Na slici su ambasadori Argentine, Nemacke, Novog Zelanda, Litvanije i Srbije
Miljenica sa Tajvana
Inace pre nekih desetak dana je bio praznik Tanabata ovde u Japanu. Za tu priliku su studenti sa Saitama univerziteta pravili mali koncert. Odusevilo me je kako je zvucala pesma Nada sou sou na kotu.
Toy Story? :)
Baskin Robbins
Evo ga stvorenje koje mi je skocilo na clanak pre nekog kisnog dana. Nisam ni sanjala da gliste mogu da ti naskacu na nogu! Isprepadala sam se ziva. Lepljiva je, ostavlja sluzav trag i ponasa se ko pijavica.
I naaaapokon dugo ocekivani odlazak u Ghibli muzej! Na moje veliko razocarenje u muzeju nije dozvoljeno fotografisanje, ali je krov muzeja ili basta u pitanju onda je dozvoljeno. U samom muzeju ima mali bioskop i tamo smo mogli da vidimo petnaestominutni film o kucencetu koje se izgubilo. Simpatican film ali nista posebno, narocito u poredjenju sa ostalim filmovima Gibli studija.
Totoro prodaje karte ;)
Stepenice koje vode na krov, a na krovu.....
Da, ovo je krov iako ne izgleda tako
Inace u samom muzeju i nema bas mnogo da se vidi, al zato moze mnogo da se uziva! Ima dosta razlicitih stepenica i nepotrebnih prolaza koji su napravljeni za decu do 3-5 godina kroz koje sam ja naravno morala proci. Onda uzak mostic koji ide preko centralne dvorane na cini mi se drugom spratu koji je isto tako nepotreban jer zgrada nije velika da mora na centru da se premosti. Na prvom spratu me je najvise odusevila soba sa animacijom. Ne znam kako se to zove ali postavljeno je tako da se vrti u krug i da se svetlo pali i gasi tako da su figurice Totora i male devojcice animirane i skacu mi pred ocima. :D Raspametilo me je! :D Jos je bila i mini statua (mini u poredjenju sa onom iz krova) robota iz filma Laputa the Castle in the sky, koji se polako vrte oko svoje ose rukama blago podignutim a oko njega su letele ptice uvis, koje su takodje bile animirane meni pred ocima nekim specijalnim efektom, vrlo jednostavnim i upecatljivim. Onda je bila neka mini kucica kojoj si mogao da otvaras prozore a unutra figurice, minijaturni Mijazaki koji crta za svojim stolom u svojoj sobi (koja se btw moze videti u priodnoj velicini na gronjem spratu), onda neka krcma puna ljudi-svinja u stilu animea Proco Rosso. Magicno! Onda u istoj sobi su bile trodimenzionalne slike. Naslikane su na staklu i u jednoj slici ima na primer oko sedam slojeva. Videla sam sjajne ideje tamo, kako je na jednostavan nacin prikazana bara i u zavisnosti odakle gledam izgleda kao da gledam iz bare ili iznad nje. Na spratu gde su bile sobe sa crtezima (bilo ih je bezbroj, sve jedan preko drugog po zivodima) bila je i soba gde Mijazaki ili njegovi podanici rade, a u sobi nema cega nema. Tegla razlicitih velicina, oblika i sadrzala, jedna je sa kikirikijem, druga je puna koriscenih olovaka poput pikavaca i to jedno par stotiina, zatim tegle sa nedefinisanim sadrzajem, pa piksle krcate pikavcima, knjige na policama, stolovima, podu, najrazlicitijih mogucih sadrzaja, zatim boje u stotinu najlepsih nijansa koje sam videla samo u Mijazakijevim crtacima po policama obelezene i u savrsenom nizu poredjane... Ostale sobe su bile uglavnom namenjene deci, na moju veliku zalost nisam mogla da ucestvujem u tome mogla sam samo da gledam kako se pentraju pa macki-autobusu, kako voze macku-autobus i sl... :)
Pogled sa krova muzeja. Vidi se da je ceo muzej neprabilnog oblika, iz nekoliko zgrada i svaka vodi svoju politiku.
Hehe, pogled me ocarava.
Ko mi to tuzan stoji na krovu. :)
Neko cvece koje sam spazila u prolazu
Kolege iz A i B razreda :)
U menzi :))
Nasa grupica na putu ka pozoristu! Omiljena profesorka nam je bila vodic toga dana :)
Slikala sam pred ulazak u salu posto unutra nije dozvoljeno slikanje. Po stoti put bivam osujecena u Japanu. Najinteresantnije stvari uglavnom ne mogu da slikam... U svakom slucaju dali su nam bar da slikamo salu po zavrsetku predstave.
Pozornica
Ono sto jako volim u ovom ogromnom i gusto naseljenom gradu su ogromni parkovi sa ogromnim drvecem. Mir i zelenilo - savrsenstvo!
Drugarica koja je opsednuta japanskom tradicionalnom kulturom kada je videla vencanje u tradicionalnoj nosnji odmah je posegnula za fotoaparatom :)
Pred ulaskom u svetiliste uvek stoje ovakve cesmice gde mogu da se operu ruke i usta.
<3
Posle posete Meiji Jingu svetilistu smo otisli do Shinjuku-a da malo prezalogajimio nesto. Tada sam prvi put probala shabu-shabu! :D Ukusno je ali suvise mesa a malo povrca za moj ukus. Mada posto je bio sve sto mozes da pojedes tip restorana moguce je da su malo bili lenji u dostavljanju povrca za nas sto :)
Shinjuku, ulazak u Kabukicho. Tamo su sve momci sa velikim glavama kako ih zovemo, jer su im frizure kao iz casopisa ili postera nekog J-rock benda.
Inace hrana se zove shabu-shabu jer je to onomatopeja za umakanjue mesa u vrelu vodu. Glupo zvuci kada objasnim ali kada motam to meso po vreloj vodi sa stapicem ima smisla. Cujem lepo u glavi "shabu, shabu..." :D
Shinjuku, Kabukicho
Zar nisu zgrade u pozadini kao gradski pejzaz iz filma Blade Runner? :))
